• НАЗИВ
• УВОД
• ОПИС
  • Преглед
  • Основно коришћење
  • Џокери
  • Остали корисници
  • Виндоуз УНЦ путање
  • Промена величине конзоле на Виндоузу
  • Сучеља
• ОПЦИЈЕ
• ИНСТАЛАЦИЈА
  • Инсталација за шкољке ПОСИКС врсте
  • Инсталација за C-сличне шкољке (csh, tcsh)
  • Издање Виндоуз линије наредби
  • Виндоуз ВИСТА и новији
  • Издање Виндоуз Моћне Шкољке
  • Издање ОС/2 линије наредби
• ЛОКАЛИЗАЦИЈА
  • ВИНДОУЗ КОДНЕ СТРАНИЦЕ
  • ЈУНИКОД
    • УТФ-8 на Јуниксу/Линуксу
    • УТФ-16 на Виндоузу
    • УТФ-8 на Цигвину
• ДАТОТЕКЕ
• ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА
• ВИДИТЕ ТАКОЂЕ
• АУТОРИ

НАЗИВ

wcd – Промени директоријум било где (Wherever Change Directory)

промена директоријума (chdir) за ДОС и Јуникс

УВОД

    wcd [опције] [директоријум]

ОПИС

Преглед

Вцд је програм линије наредби за брзу промену директорија. Штеди време куцања на тастатури. Треба уписати само део назива директоријума и вцд ће се наћи у њему. Вцд има брзу методу избора у случају вишеструких подударања и омогућава удруживање и забрану директорија. Вцд такође укључује пун екран међудејственог претраживача стабла директорија са брзом претрагом.

Вцд је осмишљен по основу Нортонове промене директоријума (NCD – Norton Change Directory). НПД се први пут јавља у Нортоновим помагалима, издање 4, за ДОС у 1987, које је објавио Питер Нортон.

Вцд је прилагођен за различите шкољке линије наредби: ДОС „command.com“, Виндоуз „cmd.exe“ и „PowerShell“, ОС/2 „cmd.exe“, и Јуникс шкољке као што су Борнова (sh), Нова Борнова (bash), Корн (ksh), Z (zsh), и C (csh) шкољка и друге које раде на било ком оперативном систему.

Вцд подржава 8-битне скупове знакова на свим системима, и има изборну подршку за Јуникод. Видите одељак ЛОКАЛИЗАЦИЈА.

Видите одељак ИНСТАЛАЦИЈА о томе како да поставите вцд за личну употребу.

Основно коришћење

По основи (ако се не користе џокери) вдц тражи директоријум са називом који почиње уписаним називом.

На пример овом наредбом ћете прећи у директоријум у корисников тренутни /home/user/Desktop:

    wcd Desk

Када има више поклапања, вцд ће приказати кориснику списак свих поклапања. Корисник тада може да направи избор са неколико откуцаја (у већини случајева само са једним).

Џокери

Вцд подржава следеће џокере:

    *        поклапа било који низ знакова (нула или више)
    ?        поклапа било који знак
    [СКУП]   поклапа било који знак у наведеном скупу,
    [!СКУП]  или [^СКУП] поклапа било који знак који није у наведеном скупу.

Скуп се састоји од знакова или опсега; опсег изгледа као знак цртица знак као у 0-9 или A-Z. [0-9a-zА-Z_] је минимални скуп знакова дозвољен у творби „[..]“ шаблона. Међународни знакови (тј. 8-битни знакови) су дозвољени ако их систем подржава. Да бисте потисли посебан синтаксички значај било ког од []*?!^-\ унутар или ван [..] творбе и тачно подударили знак, испред знака ставите обрнуту косу црту (\).

Коришћење џокера чини моћну претрагу могућом. На пример ово ће поклопити сваки назив директоријума који се завршава на „еца“:

    wcd *еца

Поклопиће директоријуме који имају „еца“ било где у називу:

    wcd *еца*

Поклопиће све називе директоријума који почињу на а, б или в (или латинично a, b или c):

    wcd [а-в]*

Такође је могуће задати део путање директоријума. Овде Вцд тражи директоријум који почиње са „Слике“ и чија се путања поклапа са *ја/Слике*.

    wcd ја/Слике

Дозвољено је уписивање било које врсте израза са косим цртама и џокерима. Нпр.:

    wcd src*/*1?/a*2

Остали корисници

Ако се не користе џокери а вцд нађе савршено поклапање, занемариће сва дивља поклапања по основи. Ово понашање се може изменити опцијом „-w“.

Међудејствени прегледник стабла директоријума се може покренути коришћењем опције „-g“.

    wcd -g

Вцд генерише датотеку стабла података где претражује директоријум. На Јуникс и Виндоуз системима вцд додаје симболичке везе до датотеке стабла података док скенира диск, али их не прати. Док прати везе, вцд би могао да заврши скенирајући бесконачне петље или скенирати врло велике делове мреже.

Вцд такође може прећи у директоријуме који нису у датотеци стабла података. Нпр.:

    wcd ..

Ако вцд нађе поклапање али не може да се пребаци у директоријум покушава да га уклони из основне датотеке стабла података. Не из посебне датотеке стабла података. Видите такође опцију „-k“.

Вцд садржи спремник директоријума који је смештен на диску. Спремник има основну величину 10 и цикличан је. Видите опције „-z“, „-“, „+“ и „=“.

У окружењима са више корисника опција „-u“ се може користити за прелазак у директоријуме других корисника.

На ДОС и Виндоуз системима није важно да ли користите косу / или контра косу црту \ као раздвојник директоријума.

Могуће је на ДОС и Виндоуз системима да се промени диск и директоријум у једном потезу стављајући назив диска испред назива директоријума.

    wcd d:games

Виндоуз УНЦ путање

Виндоуз издања (Упит наредби, PowerShell, MSYS, zsh, cygwin) подржавају Виндоуз СМБ ЛАН УНЦ путање без слова диска као што је \\naziv_servera\naziv_deljenja. Вцд за Виндоуз Упит наредби чини да коришћење наредбе „pushd“ аутоматски мапира УНЦ путању на слово диска. У Виндоуз „PowerShell, MSYS, zsh и Cygwin“ УНЦ путање су потпуно подржане. Текући радни директоријум може бити УНЦ путања.

Промена величине конзоле на Виндоузу

Вцд подржава промену величине конзоле у Виндоуз 10 конзоли и „ConEmu“-у (видите https://conemu.github.io/) све до издања 6.0.3. Виндоуз 10 конзола не сме бити у старом режиму (проверите својства конзоле). Екран не може да се освежи када је својство распореда конзоле „Преламај излаз текста при промени величине“ искључено. Екран можете освежити ручно притиском на тастер Ф5.

Сучеља

Вцд има три различита сучеља за избор са списка поклапања. Сучеље се може изабарати у време превођења.

Прво сучеље користи обичан стандарни улаз/излаз. Бројевни списак се исписује у терминалу. Корисник треба да изабере са списка уписивањем броја за којим следи „Унеси“. Ово сучеље не пружа функцију померања уназад у случају дугог списка. Могућност премицања уназад у терминалу/конзоли треба да се користи. Веома је мало и преносиво.

Друго сучеље је изграђено са библиотеком „conio“. Пружа уграђену могућност померања уназад. Кориснику се приказује списак нумерисан словима. Бирање са списка се може извршити притиском само једног слова. Ово сучеље је брзо јер штеди притиске на тастере. Ако је могуће, екран ће бити враћен након изласка. Онај ко више воли да куца бројеве, може да користи опцију „-N“.

Треће сучеље је изграђено са библиотеком „curses“. Сличан је сучељу „conio“. Кјурзис издање вцд-а има такође додатно „графичко“ сучеље. Омогућава кориснику да изабере директоријум преко интерактивног претраживача стабла директоријума преко целог екрана. Има навигацију и методу претраге сличну „vim(1)“-у. Може се активирати опцијом „-g“.

Коришћењем опције „-o“ увек се можете вратити на сучеље стандарног улаза/излаза.

ОПЦИЈЕ

-a

Додаје тренутну путању основној датотеци стабла података.

Користите ову опцију да брзо додате тренутну путању основној датотеци стабла података. Поновно прегледање читавог диска може потрајати у неким случајевима.

-aa

Додаје тренутну и све полазне путање основној датотеци стабла података.

-A ПУТАЊА

Прегледа стабло директоријума из ПУТАЊЕ и придодаје основној датотеци стабла података. Примери:

    wcd -A .
    wcd -A /home -A /etc
    wcd -A d: -A e: -A \\server\share

На Виндоузу можете прегледати све дељене директоријуме Виндоуз ЛАН сервера уписујући нешто као: wcd -A \\назив_сервера.

Видите такође опције -S, -s и -E.

-b

Забрањује тренутну путању.

Вцд ставља тренутну путању у датотеку забрана. То значи да вцд занемарује сва поклапања овог директоријума и његових поддиректоријума.

Датотека забрана се може уређивати уређивачем текста. Коришћење џокера је подржано а називи се упоређују са апсолутном путањом.

Забрањене путање нису искључене из прегледања диска. Да урадите то користите опцију „-xf“.

-c, --direct-cd

Непосредни режим промене директоријума. По основи вцд ради као што следи:

    1. Покушава да нађе поклапање у датотеци стабла података
    2. Ако нема поклапања, покушава да отвори директоријум који сте уписали.

У непосредном режиму промене директоријума вцд ради обрнутим редом.

    1. Покушава да отвори директоријум који сте уписали.
    2. Ако не, покушава да нађе поклапање у датотеци стабла података.

-d ДИСК

Поставља диск за спремник и „go“ датотеку (само ДОС).

Датотека спремника и „go“-скрипта се по основи налазе на диску „C:“ ако променљива окружења HOME није постављена. Користите ов опцију ако је диск „C:“ само за читање. Ова опција се мора користити испред опција спремника „-“, „+“ и „=“.

-e

Додаје тренутну путању додатној датотеци стабла података.

Користите ову опцију да брзо додате текућу путању у додатну датотеку стабла података.

-ee

Додаје тренутну и све полазне путање додатној датотеци стабла података.

-E ПУТАЊА

Прегледа стабло директоријума из ПУТАЊЕ и придодаје Додатној датотеци стабла података. Видите такође опције „-A“ и „-S“.

-f ДАТОТЕКА

Чита датотеку стабла података ДАТОТЕКА. Не чита основну датотеку стабла података.

+f ДАТОТЕКА

Чита датотеку стабла података ДАТОТЕКА као додатак основној датотеци стабла података.

-g

Графичко сучеље (само у издању са кјурзис сучељем).

Вцд покреће текстуално „графичко“ сучеље засновано на кјурзису. Корисник може да изабере директоријум путем међудејственог претраживача стабла директорија преко целог екрана. Има навигацију и методу претраживања сличну „vim(1)“-у.

Ако није дата ниска за претрагу, вцд представља читаво стабло које се налази у основној датотеци стабла података и додатне датотеке стабла података.

Ако је ниска за претрагу дата списак поклапања се представља као стабло директоријума.

Основни распоред стабла је сличан распореду стабла оригиналног НЦД-а на ДОС-у. Разлика у распореду је у томе што су у НЦД-у сви директоријуми истог нивоа дубине били усправно поравнати преко читавог стабла. То је било могуће у НЦД-у, јер је највећа ширина назива директоријума у ​​ДОС-у била 12 (8.3) знакова. На савременим оперативним системима називи директоријума могу бити врло дуги, тако да и разлике у дужини могу бити велике. Стога директоријуми са истом дубином нису усправно поравнати преко читавог стабла у вцд-у, већ само у подгранама. Дакле, постоји неко бочно кретање када се крећете равно горе-доле са једне подгране на другу подграну.

Понашање навигације у Вцд-у је потпуно исто као у оригиналном НЦД-у. На пример, ако притиснете тастер „Доле“, прелазите у следећи директоријум са истим нивоом дубине, прескачући гране. Ово омогућава брзу навигацију кроз стабло.

Видите опције „-Ta“, „-TC“, и „-Tc“ да измените понашање навигације.

-gd

Исписује датотеке стабла података као стабло на стандарни излаз.

-G ПУТАЊА

Пише „go“-скрипту у ПУТАЊУ директоријума. На пример на Јуниксу, wcd -G ПУТАЊА записаће „go“-скрипту „ПУТАЊА/wcd.go“.

-GN, --no-go-script

Не ствара „go“-скрипту. Ова опција се може користити у комбинацији са опцијом „-j“ ако неко не жели да вцд направи „go“-скрипту.

-h, --help

Приказује помоћ и излази.

-i, --ignore-case

Занемарује величину слова. ДОС и Виндоуз издања вцд-а занемарују основности величине слова. Јуникс/Cygwin издања пазе на величину слова по основу.

+i, --no-ignore-case

Пази на величину слова. Видите такође опцију -i.

-I, --ignore-diacritics

Занемарује дијакритике за латиничне скрипте. Слова са дијакритичким знацима поклапају базно слово без дијакритичког знака. Следећа латинична кодирања су подржана: CP437, CP850, CP852, CP1250, CP1252, ISO-8859-1, ISO-8859-2, и Јуникод Латинични-1, Латинични проширени-А, Латинични проширени-Б. Видите такође http://en.wikipedia.org/wiki/Diacritic

+I, --no-ignore-diacritics

Пази на дијакритике (основно). Видите такође опцију -I.

-j, --just-go

Заправо „go“ режим.

У овом режиму вцд неће приказати списак када постоји више директоријума који се подударају са датим директоријумом. Вцд ће се само пребацити на прву опцију. Када се вцд поново позове са истим аргументима, промениће се у следећу опцију, итд.

Вцд ће исписати директоријум у који иде на стандарни излаз. Дакле, може се користити другачији начин инсталације. За ПОСИКС компатибилну љуску могла би се направити следећа функција:

    wcd ()
    {
        cd "$($HOME/bin/wcd.exe -j $@)"
    }

Када користите стару шкољку која не подржава замену наредбе "$()" морате користити замену наредбе старог стила са контра наводницима.

    wcd ()
    {
        cd "`$HOME/bin/wcd.exe -j $@`"
    }

На Виндоуз системима, ако се ради на „4NT“ шкољци, може се направити следећи алијас:

    alias wcd `cd %@execstr[wcdwin32.exe -z 0 -j %1]`

Ова метода елиминише потребу за „go“-скриптом, тако да се може користити опција „-GN“ у комбинацији са „-j“.

-k, --keep-paths

Задржава путање.

Задржава путање у датотеци стабла података када вцд не може да пређе у њих. Основно понашање вцд-а је да покушава да уклони путање из стабла података када вцд не може да пређе у њих. Помоћу ове опције ово понашање је искључено.

-K, --color

Користи боје у графичком режиму.

-l АЛИЈАС

Именује текућу путању АЛИЈАСОМ. Вцд ставља текућу путању алијасом АЛИЈАС у датотеци алијаса. Алијаси су осетљиви на величину слова.

-ls

Приказује назив датотеке алијаса и исписује све алијасе.

-m ДИР

Прави директоријум и додаје га у датотеку података стабла.

-L, --license

Исписује лиценцу дистрибуције.

-M ДИР

Прави директоријум и додаје га у посебну датотеку података стабла.

-n ПУТАЊА

Чита односну датотеку података стабла из ПУТАЊА.

Не чита основну датотеку стабла података. Релативна датотека стабла података треба да је већ направљена коришћењем опције „+S“. ПУТАЊА може такође непосредно да показује на датотеке.

Пример. Претпоставимо да је други систем прикачен на тачку качења /mnt/network:

    wcd -n /mnt/network src

Вцд отвара релативну датотеку стабла података у /mnt/network/. Датотека садржи путању релативну из те тачке.

+n ПУТАЊА

Чита релативну датотеку стабла података као додатак основној датотеци стабла података. Видите опцију „-n“.

-N, --numbers

Користи бројеве уместо слова.

Вцд са сучељем заснованим на „conio“ или „curses“ (видите одељак Сучеља) представља списак подударања који је по основи нумерисан словима. Када се користи опција „-N“, списак поклапања је нумерисан бројевима. Без обзира на опцију „-N“, можете уписати слово или бројеве да направите избор са списка подударања.

-o

Користи сучеље стандарног улаза/излаза.

Када из неке врсте разлога сучеље „conio“ или „curses“ вцд-а не ради, можете се вратити на сучеље стандарног улаза/излаза вцд-а користећи опцију „-o“.

-od, --to-stdout

Исписује сва поклапања на стандарни излаз.

-q, --quiet

Тиши рад. Исписивање крајњег поклапања је сузбијено.

-r ДИР

Уклања директоријум и уклања га из датотеке података стабла.

Ако је директоријум празан, вцд ће га уклонити, и покушати да га уклони из датотеке стабла података.

-rmtree ДИР

Дубински уклања директоријум и уклања га из датотеке података стабла.

Вцд ће уклонити директоријум и све његове поддиректоријуме и датотеке, и уклонити директоријуме из датотеке стабла података.

-s

(поново)Прегледа диск из директоријума $HOME. Ако HOME није дефинисана, диск се прегледа из кореног директоријума /.

Постојећа основна датотека података стабла се преписује.

Основни директоријум прегледања може се надјачати променљивом окружења WCDSCAN. Видите одељак ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА.

-S ПУТАЊА

Прегледа стабло директоријума из ПУТАЊЕ и преписује основну датотеку стабла података. Видите такође опције „-A“, „-s“ и „-E“. Нпр. опцијом „-A“ можете направити основну датотеку стабла података по вашем избору. Примери:

Јуникс:

    wcd -S /
    wcd -S /home -A /etc -A /usr

ДОС/Виндоуз:

    wcd -S c:/
    wcd -S c: -A d: -A \\server\share

Са Виндоуз издањима можете прегледати све дељене директоријуме Виндоуз ЛАН сервера уписујући нешто као: wcd -S \\назив_сервера.

+S ПУТАЊА

Прегледа диск из ПУТАЊЕ и ставља релативне путање у релативну датотеку стабла података. Ова датотека се користи са вцд опцијама „-n“ и „+n“. Нпр. wcd -n ПУТАЊА src.

-t

Не скида директоријум привременог качења /tmp_mnt (само Јуникс)

Вцд скида по основи /tmp_mnt/ из поклапања. Директоријум /tmp_mnt се користи од стране само-прикачињања. Ово понашање се може искључити опцијом „-t“.

-T, --ascii-tree

Исцртава стабло АСКРИ знакова. Користите ову опцију ако се знакови исцртавања линија не приказују правилно на вашем терминалу.

-Ta, --alt-tree-nav

Заменски начин кретања у графичком стаблу.

У основном распореду стабла НЦД стила, опција „-Ta“ онемогућава прелазак на неповезане директоријуме.

У режиму сажетог стабла, алтернативни режим чини навигацију сличном навигацији у управницима датотека са графичким сучељем као што су Виндоуз Екплорер или Линукс КДЕ Конкверор. Притиском на горе и доле помера се изабрана фасцикла за један ред на горе или на доле. Притиском на лево прво се завијају садржане фасцикле, а следећи потез на лево се помера заиста на лево.

Можете у лету да се пребацујете са основне на заменску навигацију притиском тастера <Шифт-A>.

Када је замеснки режим навигације укључен, видећете „А“ у доњем десном углу.

-TC, --center-tree

Усредиштени преглед у графичком стаблу. Изабрани директоријум остаје на средини екрана. Усредиштени режим се може такође укључити и искључити тастером <t> у графичком стаблу.

Стандардно неусредиштено понашање, које умањује кретање стаблом, је исто као у изворном НЦД-у.

-Tc, --compact-tree

По основи „графичко“ стабло се исцртава на исти начин као што је то учинио изворни НЦД на ДОС-у. На ДОС-у путања директоријума може имати само 66 знакова. Са данашњим дубоким структурама директоријума стабло може постати врло велико. Да би ово превазишао, вцд може исцртати стабло на збијени начин, слично већини управника датотека са графичким сучељем, са само једном фасциклом у реду. Користите опцију „-Tc“ или се пребаците у лету помоћу тастера „m“.

-Td, --cjk-width

Старе источно-азијске КЈК (кинески, јапански и корејски) врсте слова имају одређене знакове и симболе исцртавања линија са ширином колоне 2, док је нормална Јуникод ширина за ове знаке 1 колона. На пример, кинеска растерска слова CP936 на Виндоузу и „Simsun“ врсте слова. Користите ову опцију за тачан приказ графичког стабла када се користи стара КЈК врста слова.

Када је КЈК режим укључен, видећете „C“ у доњем десном углу.

-u КОРИСНИК

Прегледа датотеку стабла података другог корисника на основу КОРИСНИКА, не прегледа вашу властиту датотеку стабла података. Видите такође одељак ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА ЗА WCDUSERSHOME.

На Јуниксу/Cygwin-у основни директоријум за корисничке личне директоријуме подразумева се да је /home. Вцд ће тражити /home/КОРИСНИК/.treedata.wcd и /Лична фасцикла/КОРИСНИК/.wcd/.treedata.wcd, тим редом, и читаће прву која постоји и може да се чита. На ДОС-у/Виндоузу основни директоријум за корисничке личне директоријуме подразумева се да је \\users, тако да вцд покушава да чита \\users\КОРИСНИК\treedata.wcd и \\users\КОРИСНИК\.wcd\treedata.wcd.

+u КОРИСНИК

Чита основну датотеку података стабла КОРИСНИКА као додатак вашој сопственој датотеци података стабла.

-v, --verbose

Приказује опширне поруке. Овом опцијом вцд исписује све филтере, забране и изузимања.

-V, --version

Исписује податке о издању и излази.

-w, --wild-match-only

Само дивље упоређивање. Сматра сва упоређивања дивљим упоређивањима.

-x ПУТАЊА

Искључује ПУТАЊУ из прегледања.

Када се користи ова опција вцд ће искључити ПУТАЊУ и све њене поддиректоријуме када прегледа диск. Џокери су подржани и упоређују се са апсолутним путањама. Опција „-x“ се може користити више пута.

    wcd -x <путања1> -x <путања2> -s

Опција „-x“ се мора користити испред било које опције прегледања (-s, -S, +S, -A, -E).

На ДОС/Виндоуз системима морате навести слово диска у зависности да ли је постављена променљива окружења HOME или WCDHOME. Ако је постављена HOME или WCDHOME морате навести слово диска. На пример:

    wcd -x c:/temp -S c:

У супротном немоте наводити слово диска.

    wcd -x /temp -s

-xf ДАТОТЕКА

Искључује све путање исписане у ДАТОТЕЦИ из прегледања.

Када се користи ова опција, вцд ће искључити све путање наведене у ДАТОТЕЦИ и све њихове поддиректоријуме када прегледа диск. Џокери су подржани и они се упоређују са апсолутним путањама; једна путања у једном реду. Знајте да вцд неће занемарити празнине на почетку или на крају реда, јер су то стари знакови у називу директоријума. Опција „-xf“ се може користити више пута. Када желите да изузмете све забрањене путање из прегледања, можете урадити следеће (пример за вцд на јуниксу):

    wcd -xf ~/.ban.wcd -s

Џокери су подржани. На пример да искључите све ваше „Subversion“ директоријуме са администраторском датотекама додајте ред */.svn.

Опција -xf се мора користити испред било које опције прегледања (-s, -S, +S, -A, -E).

-y, --assume-yes

Подразумева „Да“ на свим упитима.

Вцд неће поставити упит кориснику са да/не питањима, већ ће претпоставити да је корисник одговорио са да на сва питања. Ово се може користити у комбинацији са опцијом „-rmtree“. Ова опција се мора користити испред опција које могу довести до питања „да/не“.

-z БРОЈ

Поставља највећу величину спремника на БРОЈ.

Основна величина спремника је 10. Радња спремника се може искључити постављањем величине на 0. Ова опција се мора користити испред сваке друге радње спремника (-,+,=). У супротном величина спремниак биће постављена на основну 10.

Исправна наредба је:

    wcd -z 50 -

Нова величина спремника биће 50, вцд ће се вратити један директоријум уназад. Погрешна наредба је:

    wcd - -z 50

Вцд се враћа један директоријум уназад, спремник добија основну величину 10. -z 50 се занемарује.

Додајте ову опцију као прву опцију вашем вцд алијасу или функцији. Нпр. за ПОСИКС сагласну шкољку ово ће бити:

    wcd ()
    {
        wcd.exe -z 50 "$@"
        . ${WCDHOME:-${HOME}}/bin/wcd.go
    }

-[БРОЈ]

Гура директоријум БРОЈ пута. Основно је један.

Враћа се за директоријум. Наредба wcd - се враћа уназад за један директоријум. Да се вратите назад за више директоријума додајте јој број. Нпр. wcd -3. Спремник је цикличан.

+[БРОЈ]

Избацује директоријум БРОЈ пута. Основно је један.

Напредује за директоријум. Наредба wcd + иде напред за један директоријум. Да идете напред за више директоријума додајте јој број. Нпр. wcd +2. Спремник је цикличан.

=

Приказује спремник.

Користите ову опцију ако више не знате колико пута да гурнете или избаците. Спремник бива исписан и можете изабрати број. Тренутно место у спремнику је означено звездицом *.

ИНСТАЛАЦИЈА

Тренутни радни директоријум Јуникс шкољке може се променити само помоћу уграђене наредбе „cd(1)“. Стога се програм увек позива функцијом или алијасем. Функција или алијас дају скрипту шкољке (go-скрипту) коју ствара вцд програм. Вцд може да ради само након дефинисања функције или алијаса.

Још један важан утицај на вашу инсталацију је дефиниција променљивих окружења HOME и WCDHOME. Погледајте одељак ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА.

Инсталација за шкољке ПОСИКС врсте

За ПОСИКС шкољке (ksh, bash, zsh, etc.) на Јуниксу, Линуксу, Cygwin-у, или изворном MSYS додајте следећу функцију покретачкој датотеци шкољке (нпр. Баш користи $HOME/.bashrc):

    wcd ()
    {
        ПУТАЊА/wcd.exe "$@"
        . ${WCDHOME:-${HOME}}/bin/wcd.go
    }

Замените ПУТАЊУ са местом на коме је инсталирана вцд извршна. Поново учитајте покретачке датотеке шкољке или започните нову шкољку.

Место „go“-скрипте wcd.go се разликује по шкољци.

Вцд за „DJGPP DOS bash“ и „OS/2 bash“ захтева другачију функцију. „go“ скрипта се не записује у директоријуму bin, и ако нису дефинисан WCDHOME and HOME are both not defined the go-script is written on c:/.

ДОС шкољка:

    wcd ()
    {
        ПУТАЊА/wcdbash.exe "$@"
        . ${WCDHOME:-${HOME:-"c:"}}/wcd.go
    }

ОС/2 шкољка:

    wcd ()
    {
        ПУТАЊА/wcdos2bash.exe "$@"
        . ${WCDHOME:-${HOME:-"c:"}}/wcd.go
    }

„WinZsh“ издање вцд-а захтева мало другачију функцију. „go“-скрипта никада неће бити записана у „c:/“.

    wcd ()
    {
        ПУТАЊА/wcdwin32zsh.exe "$@"
        . ${WCDHOME:-${HOME}}/wcd.go
    }

Видите одељак ДАТОТЕКЕ за више информација.

Инсталација за C-сличне шкољке (csh, tcsh)

Додајте следећи алијас у покретачку датотеку шкољке $HOME/.cshrc или $HOME/.tcshrc :

    if ( ${?WCDHOME} ) then
        alias wcd "ПУТАЊА/wcd.exe \!* ; source $WCDHOME/bin/wcd.go"
    else
        alias wcd "ПУТАЊА/wcd.exe \!* ; source $HOME/bin/wcd.go"
    endif

Замените ПУТАЊУ са местом на коме је инсталирана вцд извршна. Поново учитајте покретачке датотеке шкољке или започните нову шкољку.

Издање Виндоуз линије наредби

Распакујте зип датотеку и додајте директоријум bin вашој променљивој окружења PATH.

У Виндоуз линији наредби програм Виндоуза не може да пређе у радни директоријум, али „.bat“ датотека може. Скрипта групе wcd.bat покреће вцд програм који ствара нову скрупту групе wcdgo.bat. Затим wcd.bat покреће wcdgo.bat која заправо мења директоријум.

Виндоуз ВИСТА и новији

У Виндоуз ВИСТИ и новијим издањима Линије наредби можете имати ограничен приступ директоријумима. Да добијете приступ већем броју директоријума, потребна су вам администраторска права. Можете добити Линију наредби са администраторским правима ако кликнете десним тастером на иконицу Линије наредби и изаберете Покрени као администратор.

Издање Виндоуз Моћне Шкољке

Додајте следећу функцију вашем корисничком профилу Моћне шкољке. Место тог профила се чува у променљивој „$profile“. Неопходно је да је дефинисана једна од променљивих окружења HOME или WCDHOME.

    function wcd
    {
        ПУТАЊА\wcdwin32psh.exe $args
        & $env:HOME\wcdgo.ps1
    }

Замените ПУТАЊУ са местом на коме је инсталирана вцд извршна. Покрените нову Моћну шкољку. Вцд за Моћну шкољку подржава само достављача система датотека, не и друге достављаче.

Издање ОС/2 линије наредби

На ОС/2 линији наредби (cmd.exe) ОС/2-програм не може да промени текући радни директоријум. Због тога вцд ствара скрипту наредбе wcdgo.cmd која мора бити извршена у текућој шкољци. Скрипта wcd.cmd прво извршава wcdos2.exe, која ствара wcdgo.cmd скрипту. Затим wcd.cmd извршава wcdgo.cmd скрипту.

ЛОКАЛИЗАЦИЈА

LANG

Главни језик се бира променљивом окружења LANG. Променљива LANG се састоји из неколико делова. Први део је малим словима код језика. Други је необавезан и представља код државе великим словима, испред којег је доња црта. Ту је и необавезни трећи део: кодни распоред, којем претходи тачка. Неколико примера за ПОСИКС шкољке стандардног типа:

    export LANG=nl               Холандски
    export LANG=nl_NL            Холандски, Низоземска
    export LANG=nl_BE            Холандски, Белгија
    export LANG=es_ES            Шпански, Шпанија
    export LANG=es_MX            Шпански, Мексико
    export LANG=en_US.iso88591   Енглески, САД, латинично-1 кодирање

За потпуни списак кодова језика и земаља видите „gettext(1)“ упутство: http://www.gnu.org/software/gettext/manual/gettext.html#Language-Codes На Јуникс системима можете да користите да наредба „locale(1)“ добави језику специфичне информације.

LANGUAGE

Помоћу променљиве окружења LANGUAGE можете одредити списак приоритета језика, одвојених двотачком. Вцд даје предност LANGUAGE-у над LANG-ом. На пример, прво холандски, а затим немачки: LANGUAGE=nl:de. Прво морате да омогућите локализацију, постављањем LANG или LC_ALL на вредност која није C, пре него што будете могли да користите списак приоритета језика помоћу променљиве LANGUAGE. Такође погледајте приручник „gettext(1)“: http://www.gnu.org/software/gettext/manual/gettext.html#The-LANGUAGE-variable

Ако изаберете језик који није доступан добићете уобичајене поруке на енглеском.

WCDLOCALEDIR

Променљивом окружења WCDLOCALEDIR LOCALEDIR коришћен за време превођења и инсталације вцд-а се може заменити. Вцд користи LOCALEDIR са подршком изворног језика да нађе датотеке језика. Гнуова основна вредност је /usr/local/share/locale. Када упишете wcd -V вцд ће исписати LOCALEDIR који се користи.

Ако сте инсталирали вцд у другом директоријуму а не у основном, морате да поставите променљиву окружења WCDLOCALEDIR да показује на директоријум језика.

Пример за Виндоуз наредбу:

    set WCDLOCALEDIR=c:/moj_prefiks/share/locale

Пример за ПОСИКС шкољку:

    export WCDLOCALEDIR=$HOME/share/locale

LC_COLLATE

Када постоје подударања више директоријума, вцд приказује уређен списак. Ређање зависи од поставки локалитета. Ако је постављено окружење LANG, подударања се ређају попут речника или телефонског именика на том језику. На пример, тачке и цртице се занемарују, или слова е са и без акцента су једнака, или се занемарују велика и мала слова.

Ређање даје предност променљивој окружења LC_COLLATE у односу на LANG. Ако учините LC_COLLATE једнаким са C или са POSIX-ом, ређање локалитета је искључено. На пример, ако желите холандски језик, али не и холандско ређање, можете урадити нешто попут овог:

    export LANG=nl_NL
    export LC_COLLATE=C

LC_CTYPE

Што се тиче кодирања знакова, Вцд ће дати предност променљивој LC_CTYPE у односу на LANG. На пример, да поставите кодирање знакова на УТФ-8, можете извршити следеће подешавање окружења.

    export LC_CTYPE=en_US.UTF-8

LC_ALL

Све променљиве окружења локалитета које почињу са LC_ замењују се променљивом окружења LC_ALL ако је дефинисана. Вцд даје предност LC_ALL над LC_COLLATE и LC_CTYPE.

ВИНДОУЗ КОДНЕ СТРАНИЦЕ

Постоје две групе кодних страница: ДОС кодне странице (OEM) и Виндоуз кодне странице (АНСИ). Подразумевано кодирање за Виндоуз, када је подешено са западним регионалним поставкама, је АНСИ CP1252. Виндоуз програми, на пример бележница, користе ову подразумевану системску АНСИ кодну страницу. Виндоуз конзола подразумевано користи ОЕМ кодну страницу (CP437 или CP850) за сагласност са ДОС програмима. Ако користите ДОС издање вцд-а у Виндоуз конзоли, радиће, због ДОС кодне странице. Али ДОС издању вцд-а недостаје подршка за дугачке називе директоријума и мрежне дискове на Виндоузу.

Виндоуз издање вцд-а је изворни Виндоуз програм и користиће АНСИ кодну страницу Виндоуз система. Дакле, на западнорегионалном Виндоузу користиће кодну страницу CP1252 за називе директоријума и поруке. Да би се добио доследан излаз, незавивисно од активне кодне странице, сва Виндоуз издања Вцд-а преводе АНСИ излаз у Јуникод излаз на линији наредби и Моћној шкољци.

Растерска конзолна слова подржавају само оригиналну ОЕМ кодну страницу инсталирану са Виндоузом, тако да морате да промените врсту слова конзоле у „true type Lucida Console“ да би се Јникод (и АНСИ) слова правилно приказивала.

Не-Јуникод издање Вцд-а пре издања 5.2.0 користе обичан АНСИ излаз. За ова старија издања кодна страница конзоле мора бити једнака системској кодној страници (промењена у 1252) да би вцд за Виндоуз исправно радио са посебним знаковима као што су наглашени знакови или симбол евра.

Кодна страница Виндоуз система може се променити путем опција региона на контролној табли. Кодна страница Виндоуз конзоле се мења помоћу наредбе chcp.

Када упишете wcd -V, приказује се тренутно кодирање знакова које користи вцд. Упишите наредбу chcp да прикажете тренутну кодну страницу Виндоуз конзоле.

ЈУНИКОД

Вцд има изборну подршку за Јуникод. Да видите да ли је вцд изграђен са Јуникод подршком упишите wcd -V. Ако га ваш терминал/конзола и врста слова подржавају, требало би да видите симбол евра и кинеске знакове (који значе: „Кинески“).

Вцд је лагано претворен у Јуникод. У свом језгру вцд ради са свим подацима као да су токови бајтова. Само редови исписани на екрану се у лету претварају у Јуникод свеопште знакове. Вцд се у потпуности ослања на „libc“ функције и нема УТФ-8 специфични код. Видите такође http://www.cl.cam.ac.uk/~mgk25/unicode.html

Вцд има опционалну подршку за Јуникод подударање са нормализацијом. Да сазнате да ли Вцд има подршку за нормализацију упишите wcd -V. Вцд са подршком за Јуникод нормализацију подудараће Јуникод називе на основу сагласне истоветности. Без подршке Јуникод нормализације, називи се подударају када су бинарно еквивалентни. Видите такође http://en.wikipedia.org/wiki/Unicode_normalization

УТФ-8 на Јуниксу/Линуксу

Да бисте видели УТФ-8 знакове, ваша конзола/терминал такође мора подржавати УТФ-8. Издање „xterm“-а које долази са XFree86 4.0 или новијим укључује подршку за УТФ-8. Да је активирате, покрените „xterm(1)“ у УТФ-8 локалитету и користите врсту слова са кодирањем „iso10646-1“, на пример са

    LC_CTYPE=en_GB.UTF-8 xterm -u8 -fn '-Misc-Fixed-Medium-R-SemiCondensed--13-120-75-75-C-60-ISO10646-1'

Савремене дистрибуције Гну/Линукса подржавају УТФ-8 по основи. Остала вишебајтна кодирања знакова такође би требало да раде, али то није испробано.

Вцд претпоставља да су датотеке стабла података кодиране у кодирању знакова локалитета. У датотеке стабла података нису записане ознаке бајтног поретка.

УТФ-16 на Виндоузу

На Виндоузу Јуникод је подржан у свим издањима Моћне шкољке, и у линији наредби Виндоуза на Виндоузу 7 (или новијем). Јуникод такође ради у „Take Command“ или у „TCC/LE“ ЈП Софтвера, који се може користити на старијим издањима Виндоуза (XP/Виста).

У Виндоузу сви називи директоријума на диску су кодирани у УТФ-16 Јуникоду. За не-Јуникод Виндоуз програме, Јникод знакови се преводе на основну АНСИ кодну страницу. За знакове који нису део регионалне поставке овај превод није могућ, а не-Јуникод програми исписују знак питања или погрешан знак.

Вцд са Јуникод подршком прочитаће називе директорија кодиране у УТФ-16 и интерно их претворити у УТФ-8. Све датотеке стабла података су кодиране у УТФ-8 и нису сагласне са не-Јуникод издањем Вцд-а. Вцд ће створити „go“-скрипту кодирану у УТФ-8.

Сва издања Виндоуз Моћне шкољке могу да покрећу скрипте кодиране у УТФ-8, под условом да у скрипти постоји УТФ-8 знак поретка бајтова.

Од Виндоуза 7, могуће је на линији наредби променити директоријум скриптом групе у директоријум са Јуникод словима у називу. Назив директоријума мора бити кодиран у УТФ-8, а скрипта групе не сме да имам знак поретка бајтова. Активна кодна страница линије наредби треба да буде постављена на 65001 (УТФ-8) пре наредбе „cd“. Вцд за линију наредби створиће такву „go“ скрипту wcdgo.bat. Прво мења кодну страницу у 65001, затим мења директоријум и на крају враћа кодну страницу на изворну кодну страницу.

Треба да поставите врсту слова на „True Type Lucida Console“ (не растерска слова) када се слова не приказују исправно.

Издање не-Јуникод Вцд-а за Виндоуз може читати Јуникод датотеке стабла података од издања 5.2.0, под условом да у датотеци постоји ознака редоследа бајтова (BOM) (видите http://en.wikipedia.org/wiki/Byte_order_mark ), али не може да промени у директоријум са Јуникод словима у називу која нису део подразумеване системске АНСИ кодне странице. Издање Јуникод вцд-а за Виндоуз записује ознаку редоследа бајтова у УТФ-8 кодиране датотеке стабла података од издања 5.2.0, што их чини читљивим и у бележници.

УТФ-8 на Цигвину

Цигвин подржава Јуникод од издања 1.7. Слој Цигвина брине да се УТФ-16 Јуникод називи Виндоуза претворе у УТФ-8. Дакле, програми, попут вцд-а, не морају бити тога свесни и могу радити користећи УТФ-8 кодирање као на Јуниксу/Линуксу. Поставите кодирање знакова на УТФ-8 са променљивом окружења LANG или LC_CTYPE. Мораћете поново да прегледате своје дискове. Морате да поставите врсту слова на „True Type Lucida Console“ (не растерска слова) ако користите подразумевану Цигвин конзолу.

Издање Цигвина се понаша исто као Јуникс издање вцд-а. У датотекама стабла података нису записане ознаке редоследа бајтова, и претпоставља се да су кодирани у Цигвин кодирању знакова локалитета.

ДАТОТЕКЕ

Ако је променљива окружења WCDHOME, вцд ће користити WCDHOME уместо HOME. Све *.wcd датотеке су текстуалне датотеке. Могу се уређивати помоћу уређивача текста. Вцд издање Виндоуз линије наредби се понаша као ДОС издање. Цигвин издање вцд-а се понаша као Јуникс издање.

wcd.exe

Програм. У Јуникс шкољкама програм се увек позива функцијом или алијасом, јер тренутни радни директоријум Јуникс шкољке може се променити само уграђеном наредбом „cd“. Погледајте такође одељак ИНСТАЛАЦИЈА.

основна датотека података стабла

Ово је основн адатотека података стабла у којој вцд тражи поклапања. Ако није читљива вцд ће направити нову.

    ДОС: \treedata.wcd or %HOME%\treedata.wcd
    Јуникс: $HOME/.treedata.wcd

посебна датотека података стабла

Изборна посебна датотека података стабла. Ако постоји и може да се чита вцд ће покушати да нађе поклапања и у њој такође.

    ДОС: \extra.wcd or %HOME%\extra.wcd
    Јуникс: $HOME/.extra.wcd

датотека забране

У овој опционалној датотеци вцд ставља забрањене путање. Видите опцију -b. Џокери су подржани.

    ДОС: \ban.wcd or %HOME%\ban.wcd
    Јуникс: $HOME/.ban.wcd

датотека алијаса

Опционална датотека са вцд алијасима. Видите опцију -l.

    ДОС: \alias.wcd or %HOME%\alias.wcd
    Јуникс: $HOME/.alias.wcd

датотека спремника

У овој датотеци вцд чува свој спремник. Слово диска се може заменити опцијом -d.

    ДОС: c:\stack.wcd or %HOME%\stack.wcd
    Јуникс: $HOME/.stack.wcd

Назив датотеке спремника може се изменити променљивом окружења WCDSTACKFILE. Видите одељак ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА.

go-скрипта

Ово је скрипта шкољке коју „wcd.exe“ ствара сваки пут. Извор је путем функције или алијаса. Слово диска се може изменити опцијом „-d“. Из историјских разлога се подразумевано ставља у $HOME/bin на Јуникс системима. Директоријум ове датотеке се може изменити опцијом „-G“.

    DOS bash: c:/wcd.go or $HOME/wcd.go
    Windows Command Prompt: c:\wcdgo.bat или %HOME%\wcdgo.bat
    Windows PowerShell: $env:HOME\wcdgo.ps1
    WinZsh: $HOME/wcd.go
    Cygwin/MSYS: $HOME/bin/wcd.go
    OS/2 Command Prompt: c:\wcdgo.cmd или %HOME%\wcdgo.cmd
    OS/2 bash: c:/wcd.go или $HOME/wcd.go
    Unix: $HOME/bin/wcd.go

релативна датотека података стабла

Текстуална датотека са релативним путањама из ДИРЕКТОРИЈУМА. Видите опције +S, -n и +n.

    ДОС: ПУТАЊА\rtdata.wcd
    Јуникс: ПУТАЊА/.rtdata.wcd

ПРОМЕНЉИВЕ ОКРУЖЕЊА

HOME

Вцд користи по основи променљиву окружења HOME да одреди где ће сместити датотеке. Видите такође одељак ДАТОТЕКЕ. Ово се може превазићи променљивом окружења WCDHOME.

HOME такође дефинише где ће почети прегледање диска када се користи опција „-s“. Ово се може превазићи променљивом окружења WCDSCAN.

За Јуникс, Цигвин, Виндоуз Моћну шкољку, WinZsh и MSYS издања потребно је да је постављена HOME или WCDHOME. За друга издања вцд-а коришћење ових променљивих је изборно.

Ако је постављено HOME на ДОС-у/Виндоузу, вцд ће ставити све своје датотеке (treedata.wcd, extra.wcd, alias.wcd, ban.wcd, wcd.go) у директоријум HOME. Понашање вцд-а је тада исто Јуникс издању вцд-а. Вцд ће прегледати диск по основи из HOME. Дискови неће бити самостално прегледани преласком на њих. То треба изричито да кажете вцд-у. Нпр.:

    wcd -S c: -A d: -A e:

Упоређивање директоријума је сада свеопште над свим прегледаним дисковима.

WCDHOME

Променљива окружења WCDHOME се може користити за промену места датотека вцд-а. Ако су постављене и HOME и WCDHOME, WCDHOME ће се користити уместо HOME.

У вцд издањима пре 5.1.5 WCDHOME такође замењује основни директоријум прегледања. Ово је измењено. Од издања 5.1.5 WCDHOME не мења основни директоријум прегледања. Видите опцију „-s“. Од издања 5.1.5, користите окружење WCDSCAN да превазиђете основни директоријум прегледања.

Пример за линију наредби за ДОС, Виндоуз, ОС/2:

    set WCDHOME=C:\Korisnici\erwin\wcd

Пример за шкољке ПОСИКС врсте:

    export WCDHOME="$HOME/.wcd"

Пример за шкољке „Csh“ врсте:

    setenv WCDHOME "$HOME/.wcd"

WCDSCAN

Користите променљиву окружења WCDSCAN да превазиђете основни директоријум прегледања HOME. Дефинишите двотачком одвојен списак (Јуникс) да одредите више од једног директоријума. На ДОС-у/Виндоузу направите списак раздвојен запетачком.

Примери за линију наредби за ДОС, Виндоуз, ОС/2:

    set WCDSCAN=C:\Korisnici\erwin;D:\data

    set WCDSCAN=%HOMEDRIVE%%HOMEPATH%;\\projectdrive\projectX

Пример за шкољке ПОСИКС врсте:

    export WCDSCAN="$HOME:/projectdisk/projectX"

Пример за шкољке „Csh“ врсте:

    setenv WCDSCAN "$HOME:/projectdisk/projectX"

WCDFILTER

Наведите филтере са променљивом окружења WCDFILTER. Сви директорији који се не подударају са филтрима занемарују се. Списак се може одредити раздвајањем филтера помоћу раздвојника путање шкољке. Слично као одређивање променљиве PATH. Разликовање величине слова налаже оперативни систем.

Пример за линију наредби за ДОС, Виндоуз, ОС/2:

    set WCDFILTER=projects;doc

Пример за шкољке ПОСИКС врсте:

    export WCDFILTER="projects:doc"

Пример за шкољке „Csh“ врсте:

    setenv WCDFILTER "projects:doc"

WCDBAN

Путање наведене окружењем WCDBAN биће забрањене вцд-ом. Видите такође опцију „-b“. Наведите списак путања раздвојених раздвојником PATH шкољке.

WCDEXCLUDE

Путање наведене окружењем WCDEXCLUDE биће избачене вцд-ом. Видите такође опције „-x“ и „-xf“. Наведите списак путања раздвојених раздвојником PATH шкољке.

Пример за линију наредби за ДОС, Виндоуз, ОС/2:

    set WCDEXCLUDE=*/windows;*/temp;*CVS

Пример за шкољке ПОСИКС врсте:

    export WCDEXCLUDE="/dev:/tmp:*CVS"

Пример за шкољке „Csh“ врсте:

    setenv WCDEXCLUDE "/dev:/tmp:*CVS"

WCDUSERSHOME

Поставите основу личног директоријума корисника. На ДОС-у/Виндоузу основна вредност је \\users. На Јуниксу/Цигвин-у основна вредност је c</home>. Ова променљива се користи за прегледање датотека стабла података других корисника. Видите такође опције „-u“ и „+u“. У опширном режиму вцд ће исписати све филтере, забране и изузимања. Погледајте опцију „-v“.

WCDSTACKFILE

Вцд даје предност WCDSTACKFILE у односу на основни назив датотеке спремника (видите одељак ДАТОТЕКЕ). Са овом променљивом свака шкољка (или коришћени емулатор терминала) може имати свој приватни спремник коришћених директоријума.

Да користите јединствену времнски засновану „YYYYMMDD-HHMMSS“ датотеку за сваку међудејствену шкољку.

    export WCDSTACKFILE=$HOME/.wcd/stack.$(date +%Y%m%d-%H%M%S)

За спремник по „xterm(1)“-у, користите променљиву окружења „xterm“-а WINDOWID:

    export WCDSTACKFILE=$HOME/.wcd/stack.$WINDOWID

За Гну „screen(1)“, да користите спремник по екрану:

    export WCDSTACKFILE=$HOME/.wcd/stack.$WINDOW

TERMINFO

Ако је променљива окружења TERMINFO дефинисана, вцд са нкјурзис сучељем врши проверу за дефиницијом локалног терминала пре провере на стандардном месту. Ово је корисно ако дефиниције терминала нису на стандардном месту. Често коришћена стандардна места су /usr/lib/terminfo и /usr/share/terminfo.

PDC_RESTORE_SCREEN

Вцд са ПДКјурзис сучељем препознаје променљиву окружења PDC_RESTORE_SCREEN. Ако је ова променљива окружења постављена, ПДКјурзис ће направити умножак садржаја екрана у тренутку покретања вцд-а; када вцд изађе, екран ће бити враћен. Пример за Виндоуз линију наредби:

    set PDC_RESTORE_SCREEN=1

Виндоуз омогућава чување само мале међумеморије. Дакле, није увек могуће обновити све. Неки непотребни подаци могу бити исписани у конзоли након изласка из вцд-а ако сте поставили велику ширину међумеморије.

SHELL

Испис #!$SHELL у првом реду „go“-скрипте за ПОСИКС врсту шкољке или „C“ шкољке је потребан за 8-битне знакове. Неке шкољке иначе мисле да је „go“-скрипта бинарна датотека и неће је изворити. У Цигвин Баш-у променљива SHELL мора бити постављена у окружењу помоћу наредбе export, у супротном вцд не може прочитати променљиву.

BASH

Вцд за ДОС баш користи $BASH уместо $SHELL, јер „$SHELL“ показује на ДОС шкољку наредби. Мораћете да дефинишете $BASH наредбом export, у супротном вцд неће моћи да чита променљиву.

ВИДИТЕ ТАКОЂЕ

sh(1), bash(1), csh(1), ksh(1), zsh(1), locale(1), ncurses(1),

АУТОРИ

Вцд је написао Ервин Вотерландер <waterlan@xs4all.nl>

Матична страница пројекта: http://waterlan.home.xs4all.nl/

Ковница извора: http://sourceforge.net/projects/wcd/

Форматирање странице упутства је обезбедио Јари Алто <jari.aalto@cante.net>.

„NCD“ је изворно написао Бред Кингсбри за „Norton Utilities“ Петера Нортона око 1987. Видите такође http://www.softpanorama.org/OFM/norton_change_directory_clones.shtml